Berba na pragu, a u jugozapadnoj Srbiji nema akontne cene maline

Nova Varoš/Prijepolje – Sezona berbe maline je na pragu, a u „Zlatarplastovoj“ hladnjači u Bistrici, jedinoj u opštini Nova Varoš, još nisu izašli sa akontnom cenom. Slična situacija je i u drugim opštinama jugozapadne Srbije.

Pojedini hladnjačari iz Arilja objavili su međutim, da će ona biti 450 dinara za kilogram, pa se malinari se nadaju da će slična akontna cena biti i u drugim krajevima. U Savezu udruženja malinara pak tvrde da je ta cena  usaglašena sa svim velikim otkupljivačima i hladnjačarima, dok će krajnju „odrediti“ tržište, nakon završene berbe.

Prvi kilogrami maline će u hladnjaču u Bistrici stići  za desetak dana i to iz malinjaka u nižim predelima u limskoj dolini. „Zlatarplast“ je već ugovorio otkup sa oko 600 malinara iz Nove Varoši, Prijepolja i Priboja, a očekuju da će rod  i kvalitet biti na nivou prošlogodišnjeg.

-Akontna cena maline će kod nas i ove godine biti ista kao u drugim delovima Srbije, onako kako bude diktiralo tržište. Počinje berba u Podrinju i nižim predelima valjevskog kraja pa će mnogo toga biti jasnije- kaže Stana Golubović, direktor „Zlatarplastove“ hladnjače u Bistrici.

Lane je ovde krajnja cena maline iznosila 427 dinara za kilogram, a proizvođači se nadaju da će ove biti duplo skuplja, što prema tvrdnjama stručnjaka nije realno. Koliko će malina zaista vredeti zavisiće od mnogo faktora, a ponajviše od situacije na svetskom tržištu koje je uzdrmano ratom u Ukrajini.

-Samo veštačko đubrivo je skuplje tri puta, poskupeli su i preparati, a  skočile su i dnevnice beračima. Zbog toga očekujemo i veću cenu maline, jer najavljena akontna cena od 450 dinara jedva da pokriva troškove- kaže Mišo Živković, predsednik Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Zlatni breg“ iz Nove Varoši.

Malina se u Novoj Varoši gaji na oko 60 hektara, znatno manje nego u susednim opštinama. Parcele su usitnjene, pa vlasnici uglavnom beru sami. Tamo gde ima potrebe za angažovanjem berača, već se žale da nema dovoljno kvalitetne radne snage. Zbog toga je skočila i cena dnevnica. Lane je iznosila oko 3.000, a malinari kažu da je ove godine realno da ona bude 4.000 do 5.000 dinara, u zavisnosti da li su obezbeđeni stan i hrana.

-Dnevnicu berača će, kao i sve drugo, formirati tržište, ali je već sada jasno da će biti problema zbog manjka radne snage. Mladi su odselili ili su našli druge poslove, niko neće u nadnicu pa je za ovaj naporan posao  sve teže naći dobre radnike. Zbog toga će malinari koji imaju do dvadesetak  ari, a takvih je najviše u našem kraju,  brati uglavnom porodično ili na mobu uz pomoć prijatelja, dok će ostali morati da se snalaze. Ja malinu gajim na oko pola hektara i u jeku berbe angažujem do najviše desetak berača, uglavnom su to godinama isti ljudi. Prošle godine sam ih plaćao 350 dinara po satu. Ove godine je za okopavanje i druge prolećne radove cena sata bila 400 dinara i verovatno da će ta cena biti i za berbu- kaže Živković.

Na porodičnom imanju u Vilovima Jelenko Jadžić pod malinom ima tri hektara i najveći je proizvođač u ovom kraju, dok borovnicu bere sa jednog i po hektara. U jeku sezone angažuje i do 50 berača i kaže, da bar za sada, uspeva da na vreme obezbedi radnu snagu.

-Dnevnica će ovog leta biti 5.000 dinara jer nemam obezbeđenu hranu, a  radni dan obično traje 12 sati sa obaveznim pauzama. Ukoliko je sezona dobra, a radnici vredni, na kraju ih čeka i novčani bonus. Berači su većinom, kao i mi zadovoljni saradnjom, pa godinama angažujem uglavnom iste ljude- kaže Jadžić.

U Vilovima na padinama Bosanja gde je oštra planinska klima, berba maline će ove godine početi oko 1. jula, a borovnice desetak dana kasnije.

-Kod nas berba počinje obično kada je u Prijepolju, Arilju i Ivanjici pri kraju, što je dobro za radnike. Jer dosta berača najpre ide u nadnicu u susedne opštine, pa onda dođe kod nas i vredni mogu  solidno da zarade. Kako je velika potražnja za kvalitetnom radnom snagom, a ponuda mala to je dobro i za nas, vlasnike plantaža- kaže Jadžić.

Umanjeni prinosi

Zbog vremenskuh prilika berba maline u jugozapadnoj Srbiji ove godine malo kasni, a stanje u malinjacima je šaroliko. Prošlogodišnja suša i nedavni  mrazevi uzeli su danak, pa proizvođači strahuju da će u većini zasada prinosi biti manji i do 30 posto.

-U saradnji sa lokalnom samoupravom i ove godine smo obezbedili agronome koji tokom proleća obilazili malinjake i savetovali proizvođače. Problem je međutim, što većina malinara neće da sluša struku već radi po svome, najčešće pogrešno- kaže Mišo Živković.

Izvor: Dobrojutro